РАЧВАСТИ ЈЕЗИК СЕРАФИМА ЗИЛОТА

 

Овако је говорио «зилот матејевац» Серафим (Игњатић):

1. Године 2010. овако пише Србима са Свете Горе:

"Сети се да је и Свети Апостол Павле учинио сличне икономије обрезавши Тимотеја (Д.Ап. 16, 3) и сам се постригавши по старом Закону (Д.Ап. 21, 23-26). То наравно није исто са овим што је учинио отац Симеон са својом децом тако да ћу ја предузети све мере да се то исправи. Када сам пак већ код тога хтедох ти рећи следеће. Ако је све то заиста тачно ја сам први који ћу прекинути општење са њим (да сам о овоме знао раније, тј. у Србији одмах бих реаговао), док се та ствар не исправи његовим покајањем, а ко треба и црквеним судом. Па ипак, сматрам да не треба бити агресиван или оштар, јер свакоме треба дати шансу да се покаје и уразуми, а поготово зато што је он за сада једини свештеник у Србији. Према томе, размишљах и реших да првобитно насамо поразговарам са њим не уплићући наше друге вернике, а ако то не донесе плода и он почне да се оправдава, онда сам спреман да и сам пишем писмо Синоду и чак и да одем са жалбом, коју ће моћи да потпишу сви ИПХ Србије, укључујући и вас катихумене, јер чему ће вас катихумене поучити човек који чини такве ”икономије” и посредно признаје ”Тајинства” јеретичке ”Цркве”?!? Јер ако свештеник ”не уме својим домом управљати, како ће се моћи старати за Цркву Божију?” (1Тим. 3, 5) Свештеник ”треба да је без мане, ... мудар, ... кадар да поучава, ... који својим домом добро управља ...” (тамо, ст. 2-4) и по канонима Цркве не може бити рукоположен ако прво своју породицу није присајединио Цркви!!! Ако буде требало, наћи ћу и тај канон за потврду реченог. Ако мирјанин дакле отпада од Цркве и дужан је да се поново њој присаједињује кроз јавно читање Исповедања вере уколико је присуствовао некој јеретичко-расколничкој служби, колико то тим пре важи за свештеника и епископа! Потврди ми само још једном да је та информација 100% тачна (укључујући и оно о кварењу освећене воде - а ако можеш наведи ми поименце коме се то све десило до сада) и ја ћу даље предузети кораке да се та саблазан реши онако како то Црква заповеда. Пошаљи ми све информације које имаш о томе, јер боље ће бити да ја као дугогодишњи светогорац о овоме јавим Синоду него ти који си само мирјанин и још катихумен (мислим да се мене мало и прибојавају због мог акта када сам иконом Свете Тројице анатемисао Григорија и Козму на њиховом ”Синоду”). Када се то уосталом десило? Доста је нама свима шарлатанства од званичних ”Цркава” и ”шарених” полустарокалендараца! Нисмо се ми присајединили Цркви због њених ”икономија”, већ због њене акривије!!!

"Богу се треба покоравати више него људима.” (Д.Ап. 5, 29) Сви смо ми брате слаби и имамо гомиле личних грехова, али ако неко, потстакнут Сатаном, почне да проповеда ”јеванђеље (догмате и каноне Цркве и целокупно свештено Предање, учећи или чинећи) другачије него што примисмо - анатема да буде!” (1Гал. 1, 8, 9). Сви смо ми слаби и грешни али ако неко устаје на Цркву - свесно или несвесно, против таквих се треба борити свим средствима укључујући и физичка! Јер за личне грехе ће одговарати свако за себе пред Богом, али ако неко руши темеље вере било речју, било делом, свако од нас, па ма како се он осећао грешним и ништавним пред Богом, мора и дужан је устати у одбрану попљуваног лица Мајчиног, тј. Невесте Христове - Цркве. То нас управо уче Свети Оци (нпр. Св. Теодор Студит). Ако се дакле син оца Симеона већ као крштен венчао у јеретичкој ”Цркви” и још уз присуство истог, онда он треба да иде на црквени суд због тога! Ако отац Симеон не зна да је његов син православним крштењем већ постао ”храм Божији у којем обитава Дух Божији” (1Кор. 3, 16), треба да се преиспита како је он прво могао уопште да крсти свог сина који је живео у блуду и како није био свестан да је дозволом за венчање у јеретичкој ”Цркви” управо ”озаконио” блудну везу дуплим грехом!?!

Апсолутно су неприхватљиви његови двоструки аршини поводом његовог сина, ћерке и свега у вези ”СПЦ” и све то треба да се рашчисти на правилан начин.“

 

2. Данас, 2021. године, Серафим сведочи како је он после тога разговарао са Архиепископом и да му је он у личном разговору два пута рекао (поновио) да инцидент са венчањем у СПЦ није никакав проблем „јер је све то преиспитано и давно решено и није на вама да се бавите тиме“.

А како је тачно „решено“ и од „апсолутно неприхватљивог“ постало апсолутно и облигаторно прихватљиво, нико у Србији не зна, осим Серафима који ту тајну крије. Једино што се поуздано зна о томе јесте да је поп Симеон буквално до јуче својима говорио да „венчања у СПЦ није било“ – и, како тврди, то је говорио са благословом Архиепископа и Синода! А сада, након што је лаж неочекивано раскринкана материјалним доказима из матичних књига СПЦ, он говори како је „одавно ишао на суд због тога и то је решено“. Поуздано се зна да никаквог црквеног суда код надлежног епископа Тарасија није било, јер је он нама о томе лично посведочио. А ако је заиста било каквог суда код Архиепископа или неких других епископа, мимо надлежног епископа, о чему ми не знамо али можемо посумњати на основу тврдњи истинољубивог попа и његовог ревносног помоћника Серафима (видети тачку 3), онда је тек то вапијуће антиканонско безакоње.

 

3. Године 2017, када је скандал са попом Симеоном ескалирао у Србији, Серафим говори овако:

„Са сигурношћу могу да кажем да ме је као магарца послао Бог како бих помогао свом српском роду у препознавању злих људи „који чине раздоре и саблазни против науке коју ви научисте” (Рим. 16, 17).“ И да се у Србију вратио “по благослову Архиепископа, и свога духовника Владике Пантелејмона, да помогне оцу Симеону и верницима у Србији, како би се умножило и утврдило мало стадо Христово“.

А нама, који смо се од попа на време уклонили, поручује: "Ако је о.Симеон недостојан свештенства онда сте ви дужни да то докажете на основу канонског поретка Цркве".

Дакле, знајући поуздано да је поп Симеон учинио тајну интеркомунију (претходно претећи да ће, „ако је то тачно, први прекинути општење са њим“), он лицемерно тражи доказе од нас, знајући да их немамо и мислећи да их никад нећемо наћи.

А гнусном лажљивом попу интеркомунисти кличе овако: „ТАКО ЈЕ ОЧЕ! Тако чини прави пастир словесних отаца стада Христовог!” (2018).

 

+

Дакле, када данас, после свега, саберемо 1 + 2 + 3, видимо следеће:

Иако је 2010. обећавао како ће он, «као дугогодишњи светогорац», предузети «све мере» да се «саблазан реши како Црква заповеда», и да ће он «први прекинути општење» са попом Симеоном, Серафим након разговора са Архиепископом и са његовим благословом (и благословом свога духовника, епископа Пантелејмона), не само да не прекида општење са попом него из Грчке специјално долази у Србију да «помогне о. Симеону» – да се безакоње тајне интеркомуније (општења у тајнама) са јеретицима сакрије и заташка, као да се никад није десило. А да се сви који то помињу прогласе клеветницима и онима који у ствари чине саблазни (саблазни откривања и доказивања истине – јер зато га је специјално «послао Бог», да «препозна те зле људе»).

И заиста му је помогао у томе (са највишим благословима, како сведочи!), али само закратко – данас је безакоње разоткривено и изван сваке сумње доказано (Божјом интервенцијом), а «мало стадо» распршено на све стране и утврђено само у једном: практично нико не жели да има више ништа са попом, нити једни са другима.

А вероватно и више нико од оних који у Србији траже канонску истинску Цркву, после свега, више не жели и неће желети да има ишта са «матејевцима» односно Синодом АЕ Стефана. Јер они на питања о антиканонским безакоњима од својих епископа у СПЦ добијају исте такве одговоре: «Није ваше да то испитујете». А то није оно што они траже. И ко их због тога, после свега, може осудити?

И ту, као бонус.

Године 2004.у својој књизи «Апологија зилота матејевца» Серафим као полемички одговор владици Атанасију Јефтићу, у поглављу насловљеном «Жонглирање канонима» болдовано и подвлачећи овако пише (цитирајући владику Никодима Милаша, из књиге «Правила Православне Цркве са тумачењима»):

«Самовољно одступање једне Помесне Цркве само од једног правила, општепризнатог и примљеног Васељенском Црквом, ставља дотичну Цркву у положај расколничке задруге, и она престаје састављати собом део једине Христове Цркве».

Данас, 2021, након што је црквена власт проблем доказане тајне интеркомуније у Србији жонглерски «решила» потпуним игнорисањем не једног него два апостолска канона који се штедро цитирају када су други у питању, и њиховим суспендовањем «мачку о реп» (65. и 45. – «ако ко из клира уђе у синагогу расколничку да се помоли, да буде и из свештеничког чина свргнут, и одлучен од општења црквеног!»), Серафим, ревносни учитељ и исповедник «теорије прекидача благодати» (која такође важи само за друге) својим глупим следбеницима – у Име Оца и Сина и Светога Духа – објашњава да је ту «у питању само канонски преступ» који није и не може бити «разлог губитка благодати» Синода односно јерархије и са њом целе помесне Цркве. И они, интелектуално неспособни да саберу два и два, и морално деградирани страшћу безумља, све му верују.

Јер, што важи за идиоте («јеретике и расколнике»), не важи за («истински православне») зилоте.