Представљамо: МАТЕЈЕВЦИ У СРБИЈИ 1

ИНТЕРКОМУНИЈА КОЈА ТЕЧЕ

 

„По плодовима њиховим познаћете их“

Исус Христос

Недавно је благочестива заједница истинских православних Хришћана у Србији (Свештени Синод ГОХ Архиепископа Стефана) добила новог епископа-егзарха (Кир Пантелеимона Фтиотидског) и, благодарећи његовом труду око устројства и укрепљења српске ИПЦ, заједница се одмах увећала. Наиме, показало се да је ова заједница значајно већа него што су њени верници мислили, и знали: испитујући матичне књиге цркве у Србији, Владика је открио да у њој постоји неколико чланова које нико од верника до сад није познавао, нити их помињао у својим топлим молитвама.

Један од тих истакнутих нових-старих чланова Цркве у Србији је госпођа Софија Драговић, званична кума троје унучади српског истински православног свештеника (правника) Симеона Микеревића (незваничних кумова је у изјавама презвитера и чланова његове породице било неколико, али је Свештени Синод, помно испитавши ствар, својим ауторитетом потврдио да је Софија једина, аутентична, официјелна и „undisputed“ кума у верзији ГОХ).

Крштење унучета свештеника Симеона Микеревића.

Крајње лево: крсна кума Софија Драговић. Непознат датум.

 

Госпођу и сестру Софију баш нико од верника из парохије није имао прилику да лично упозна, а камоли да присуствује тајнама – њеног крштења, нити крштења њене духовне деце, унучади свештеника Симеона. То је донекле и разумљиво: свештеник духовно најбоље познаје своје парохијане и свестан је колико су они достојни односно недостојни – не само да буду изабрани на традиционално високу част кумова свештеничке породице, него и да просто присуствују и узму молитвено учешће у светотајинским церемонијама те „мале цркве“ (тј. породице), која је „свјатаја свјатих“ и стуб Цркве у Србији (осим тога, у питању су тајне – као што им само име каже).

Са друге стране, неки од верника су после тих сазнања имали индискретну духовну потребу да се ближе упознају са новим члановима у диптисима, односно да знају са ким и за кога се моле. Па пошто није било прилике да се са својом сестром у Христу сретну у храму, покушали су да се упознају са њом макар преко интернета. И тамо су установили следеће.

Наша сестра у Христу ревнитељка Софија Драговић, духовно чедо презвитера-правника Симеона Микеревића, своје дете је крстила у јеретичкој СПЦ. На фотографијама се види да је и она присуствовала односно молитвено учествовала у „светој тајни“ јеретика.

Софија Драговић-Шетка, верујућа ИПХ и крсна кума унучића свештеника Цркве ИПХ у Србији Симеона Микеревића на крштењу ћерке Саре у манастиру Гргетег (мај 2018). На средњој фотографији десно: крсни кум детета Милош Ђорђевић, верујући СПЦ; у средини: супруг Борис Шетка (непозната конфесија). На фотографији лево и десно: свештеник Немања Мартиновић, бивши љуковски парох, „крштава“ дете кропљењем, и миропомазује га преко одеће.

 

Није познато да ли је и овај чин био само „позоришна представа“ режирана за родбину, односно да ли је то учињено са благословом презвитера-правника Симеона који је на „лажно“ венчање у СПЦ благословио свога сина и сам учествовао у представи у јеретичком храму, или је у питању било аутентично „канонско“ тајинство. Ипак, будући да се презвитер-правник претходно искрено и јавно покајао за „режирање лажног венчања“ своје деце у СПЦ, а да за ову другу интеркомунију своје (духовне) деце није, може се недвосмислено закључити да је у питању било реално јеретичко тајинство.

То нас, које неки оптужују као „ревнитеље не по разуму“, „саблазнитеље“ и „саботере“ и „разоритеље“ Цркве (неофит А.Ф, неоревнитељ слеп(ачк)ог Послушања...), који ваде трунчице из ока своје браће, сестара и чесних отаца а брвна у својим очесима не чувствују, људе који оцеђују комарце (интеркомуније) а гутају камиле (осуђивања), опет и опет доводи у позицију саучесника у тајној интеркомунији са јеретицима. Заправо, у позицију истински православних лицемера – који се због интеркомуније са јеретицима одвајају од српске цркве, а у тајности је на делу имају са истим. А то је гад пред Господом. Људе можемо обманути у овом кратком и глумљивом животу, али Господа не можемо. И дрхтимо да Господ неће даље допустити поругање Невесте Своје, него да ће учинити са нама исто што је учинио са старозаветном црквом  лицемера – да ће и нама изговорити страшну Своју реч: „Ево, оставља вам се дом ваш пуст!“.

Зато, молимо синодског егзарха у Србији и Свештени Синод следеће.

Да размотри могућност званичног сједињења нашег Синода са флоринско-кипријановским синодом (Калиника Ахајског), са овим образложењем:

а) будући да је флорински синод, и скупа са њима синод кипријанита, одавно прекинуо са праксом интеркомуније у тајнама са новокалендарском јеретичком црквом, и ту праксу званично одбацио, осудио и одрекао је се;

б) а да у нашем, матејевском синоду, сада састављеном само од епископа нове генерације, та пракса постаје све учесталија односно перманентна, и прећутно благословена од стране Синода,

в) односно да су флоринци и матејевци сада заменили позиције које су досад у историји заузимали у том смислу,

ми имамо основану наду да би се после таквог хипотетског канонског сједињења са бившим, сада покајаним, расколницима и јеретицима (флоринцима и кипријановцима), са праксом тајне интеркомуније у нашој Цркви такође одлучно и бескомпромисно прекинуло – просто, јер наша браћа, бивши расколници, јеретици и интеркомунисти, то апсолутно не би толерисали.

Сигурни смо да они, који су за много година због такве праксе општења у тајнама са јеретицима били једногласно осуђивани од православне пуноће као неправославни, односно јеретици, сада након што су прошли кроз ту своју голготу и покајали се за тај грех, не би допустили да се он поново у Цркви јавља. И да наши епископи, после тога, напросто не би имали образа да пред својом ревноснијом браћом допуштају такво безакоње и срамоћење Цркве – Невесте Христове, ради чије је светиње и непорочности Он данас Своју безцену Крв пролио.

Блажени Архиепископе, Владике наше, немојте поновити велики грех Петров и на делу пред незнабожцима изговарати одрицање и лаж – и градити се да не знате Истину!

Избаците безакоње и наведите поредак, пре него што црквена завеса која раздваја Свјатаја Свјатих наше Цркве од дворишта незнабожаца (јеретика), начета од безаконог свештеника и његове безумне деце, постане непотребна и раздере се до конца, одозго надоле – буди, буди!

Не заборавите како је безакоње деце првосвештеника Илија, усиљено његовом слаботињом, донело погибао на сав древни Израиљ (1.Царства 4.) – да се исто не деси и Новом Израиљу!

Или бар, имајте на уму оно што су одавно знали и мудрољубни незнабожци, „хришћани пре Христа“ – заједница која толерише неправду налази се пред распадом (Платон).

 

Србски истински православни Хришћани, ревнитељи Истине

На Велики Петак, 7530/2022.

 

П.С.

Као илустрација, плодови:

 

Зомби породица истински православне зомби-куме српских истински православних хришћана у благочестивој зомби акцији у Ноћи вештица. И, наравно, лајк вештицама од српских истинских православних хришћана из благочестиве зомбиљубиве породице попа Ми-керевића.

За мање упућене: то што се цеди са усана ИПХ зомби-зилоткиње Софије није крв Христова.