У «Првом писму брату Сергију» Денисовичу (непознат датум) схимонах Серафим открива да је, док је својевремено и више од деценије насађивао у Русији и осталим словенским земљама јерес иконоборства, намерно лажно сведочио о чињеницама и исповедању вере јеретичког григоријевског синода којем је припадао до приласка Цркви ИПХ Грчке, не би ли за погибију придобио што више душа: фалсификовао је григоријевска вероисповедна документа и свесно, преводећи их на руски, избацивао из њих фрагменте који су отворено противречили православном исповедању – да се глупи Власи не досете и не стекну пуну слику о томе у шта су се увалили.
Све то је открио и „покајао се“ тек након што је пришао Цркви, али само зато што је дошло време за наплату – када је морао да из јереси вади оне које је туда одвукао, па је био принуђен да призна да је реално исповедање григоријеваца неупоредиво грђе и болесније него што им га је првобитно представио.
2Кор. 11-13: „Јер су такви лажни апостоли, лукави посленици, који се претварају да су апостоли Христови. И никакво чудо; јер се сам сатана претвара у анђела светлости. Није, дакле, ништа велико ако се и слуге његове претварају да су слуге праведности, којима ће свршетак бити по делима њиховим“.
=====
[…]
Као прво, морам истаћи, да је много година прошло откад сам, на жалост, штампао овај превод [злогласног григоријевског Календара за 1997. годину – моја прим.], али се сећам да сам нека места ИЗБАЦИО ИЗ РУСКОГ ПРЕВОДА, пошто она беху отворено неправославна. Најбитније неправославно учење григоријеваца (не сећам се где се оно налази изворно на грчком – могу да се потрудим да га нађем ако то желите), које сам пред само штампање ове књижице избацио (избрисао) уз САГЛАСНОСТ ТАДАШЊЕГ ЈЕРОМОНАХА ХРИЗОСТОМА КАТУНАКИЈСКОГ (Дзаниса), тј. да не би изазвали отворену саблазан [истином – моја прим.] код свих који макар и донекле познају православно богословље (попут мене), тиче се њихове осуде да је основ за постојање икона (иконопис) оваплоћење Бога Речи (Логоса)!
[…]
На стр. 25. руског превода […] избрисао сам три пасуса!
[…]
Надаље, на стр. 48. руског превода, избрисао сам три пасуса који би требало да стоје после првог (98. стр. у грчком изворнику – шаљем фотогафију изворника – погледајте доле).
[…]
"Све ове наводе из календара тада свесно избрисах, али не с лошом намером да неког преварим, већ да се верујући не би саблажњавали [истином – моја прим.]. Тада тако сматрах. Сада, међутим, не правдајући такву (у суштини) превару, на коју ме побуђивао мој тадашњи духовник јеромонах Хризостом (Дзанис) катунакијски (нашироко знани иконописац Монтреалске иконе – види на стр. 64. – данас у суштини њихов „архиепископ”), потпуно се кајем за ово мрачно дело које довело беше вернике у заблуду о „православљу” григоријеваца...".
То јест, несрећник је јеретичко „православље“ САВРШЕНО СВЕСНО представљао и проповедао као истинско Православље.
ReplyDeleteА када је неколико година касније дошао код јадних бивших срба у Битољу којима је претходно осунетио мозгове, да их осунећене преуми у истину коју је раније, лудак, анатемисао, и кад су му они рекли: „Или си нас пре лагао или нас сад лажеш, ми теби више ништа не верујемо!“, он им је језуитски гордо и усташки ледено одговорио: „То је ваш проблем“.
То јест, он нема проблема.
Проблем имају само они, које је он лично регрутовао у Сатанину војску, претходно их ослепивши својим свесним и намерним лажима.
И то је само додатни доказ да несрећник уопште не верује у Јеванђеље.
Јер да верује у Христа, Нелажног Бога Правде, веровао би у Његову реч: „Није могуће да не дођу саблазни; али тешко ономе преко кога долазе. Боље би му било да му се воденични камен обеси о врат и да га баце у море, него да саблазни једнога од ових малих.“
И дрхтао би и пишао у гаће сваки дан мизерног живота који му је још остао на овој земљи.