«… Седим, а из сећања ми извире прича коју ми је недавно испричао један житељ Атоса. У неком тренутку Серафим Србин је кренуо да обрађује једног свог каруљског суседа Руса и да му пропагира зилотску фракцију у којој се тада налазио. После неког времена отресити Рус нагло упада у келију свога ‘наставника’ и, уместо аскетског монашког целива, даје му по носу. У испосници се зачу тресак падања столичице и остали за Каруљу не баш уобичајени звуци.
‒ Шта ти је, оче?!
‒ А зашто ти мени, Господи помилуј, ништа ниси рекао? Сам си већ стигао да пребегнеш у другу зилотску групу, а она о којој си ми причао сад је испала ‘погрешна’?! Шта је, јеси ли то у ад хтео да ме одвучеш?!!!»
Из књиге: Юрий Воробьевский, «Незримые старцы. Не самая большая афонская тайна», Политкнига, Москва 2013, стр. 249-250.
No comments:
Post a Comment