Драги преосвећени Владико, најблаженији Архиепископе, преосвећене Владике, часни оци, драга браћо и сестре у Христу, благословите!
Након што је Свештени Синод прошле године донео одлуку да случај српског презвитера Симеона Микеревића са «лажним венчањем» његовог сина у СПЦ из 2005. («инсценираном представом за бабу-монахињу и осталу родбину, да би младенци добили кућу») сматра канонски решеним, пред нама се појавио нови (а заправо врло стари) проблем.
Као што знамо, метрички запис о том венчању и даље стоји и постоји у матичној књизи јеретичке Сатанине организације СПЦ (то јест у Сатаниној матичној књизи – књизи мртвих). Што значи да није довољно то што је Синод проблем «театралног» венчања административно «решио» (као да тог венчања никада није ни било), него да ми у Србији, али заправо и цела Црква ГОХ, у вези с тим имамо други, већи проблем. Наиме, сви знамо из житија светих и из светоотачке литературе, (нпр. житија Светог Василија Великог) како Ђаво власт над људима неопозиво задобија уговорима и записима на хартији, где се они потписују да су добровољно ступили у савез с њим (продали душу за нека материјална блага, данас нпр. добровољно примили његово цепљење-жиг звери...). Због записа који данас стоји у Сатаниној матичној књизи, реално можемо очекивати да нам се на страшном Суду када ми поносно станемо у чину свом, као једини истински, чисти и канонски исправни православни Хришћани у целој васељени, он каже: «Другари, па ви сте Моји – ево записа и званичног документа да сте били у општењу и мистиријском јединству са Мном. То нисам Ја тражио, него ви. И нисам Ја дошао к вама, него сте ви дошли к Мени, одрекавши се од своје вере и крштења, тј. крсног имена. Лепо сте и успешно то крили, да скоро нико на зна, и правили се да се ништа није десило, али сад више нема разлога да ишта кријемо. Ајте сад лепо овамо, на своје место, по хијерархијском поретку. Само мирно, без нереда и без скичања, па ви сте јунаци назарећанинови, војници истине, немате чега да се бојите...».
Зато, од животне је важности да то на време предупредимо. Лепо је то што је породица Микеревић успешно и елегантно изварала бабу и родбину, свака част, али Сатану не може да превари. Нико не пита због чега су православни унијати склапали уније с латинима (за материјалну, новчану, војну помоћ...коју су добили исто као и Микеревићи кућу од бабе) – пита се само да ли је унија растргнута, осуђена и јавно одбачена, а потписани документ поцепан и спаљен.
Колико је то неопходно и од животне важности за вечни живот душе, недвосмислено нам је показано у житију Василија Великог: он је заповедио да сав црквени народ сабран у Цркви не спушта руке у свеноћној молитви, нити престаје да вапије «Господи, помилуј!», док сам Ђаво није вратио хартију на којој је било записано одрицање од вере које је учинио прелешћени блудни младић. А затим је Василије папир поцепао у комадиће, и тек је тад Ђаво био поражен.
Сматрамо да је неопходно једно од ова два:
1. Да комисијски и званично делегација испред наше Цркве оде у љуковску парохију и од свештеника СПЦ тражи да се запис о венчању избрише из матичне књиге, као лажан и као да се никад није десило (тј. да се заједно потврди да је то био лажни либел који је претходни свештеник, Бог да му душу грешну прости, написао да би «помогао» презвитеру Микеревићу, како он данас сведочи). За то је потребно да осим младенаца, њихових родитеља и кумова, који сви морају да заједно изјаве сведочанство и сагласност о томе, присуствује и комисија из наше Цркве. Најбоље би било да такву комисију одреди Егзарх Владика Пантелејмон, али то може да учини и Синод; међу верницима у Србији постоје и професионални правници, као на пример брат Тома, и он је свакако стручно компетентан да предводи комисију или учествује у њој. Наравно, презвитер Симеон, као наводни правник како се успешно већ 20 година представља пред Црквом, такође би могао да теоретски има формалне стручне компетенције да у томе учествује и то пред сведоцима реши; али с обзиром на то да ми располажемо непорецивим сведочанствима како он није никакав правник, него је обичан пензионисани камионџија, а и да је склон да му «падне шећер» па не зна шта говори, уверени смо да се њему никако не може препустити да то самостално решава.
2. Или, алтернативно, да најсветији Архиепископ, попут Василија Великог, благослови да се сав црквени народ, предвођен епископима, свештенством и монаштвом, непрестано моли и не спушта руке у молитви, док сам Ђаво не избрише овај запис из своје књиге и не пошаље у руке Архиепископу празан лист.
Ако је то Велики Василије учинио због само једне душе, једног младића, колико је нужније да се то учини због душа свих нас – целе Цркве? Јер, знајући поуке Отаца, поуке Духа Светога, добро знамо: док је птица и само једном, најмањом канџицом својом ухваћена у мрежи, све тело њено је заробљено у мрежи.
Док се то не деси, сви смо ми строго формално гледајући, де јуре, и даље у интеркомунијској свези са СПЦ (Сатанином православном црквом). И сада сви то знамо, није више тајна. А, сложићете се – то је врло узнемирујуће. Зато, сматрамо да имамо пуно право да најенергичније и најодлучније, без лажног смирења, ово захтевамо од свога свештеноначалија, на коме лежи сва одговорност да ово реши.
Ако се ништа од наших захтева не испуни, односно не добијемо одговор од вас, као што већ годинама и скоро деценијама не добијамо одговоре на многа слична питања, онда то нећемо моћи да разумемо другачије него – да постоји нечија чврста политичка воља да се тајна де јуре унија ИПЦ са јеретичким православљем не оконча и не одбаци, него да остане на снази до Страшног Суда. Односно, да у Сатаниној руци остане материјални доказ да је Црква Христова имала општење са њим – и да он њим поруга Господа нашега на Страшном Суду, као лицемера.
У нади да се то неће десити, чекамо ваша даља упутства за поступање у нареченом случају, и просимо ваше свете молитве!
Верници ИПЦ у Србији
14/27. мај 2022. (спомен на блажено уснуће св. Владике Матеја)
У прилогу: фотографија метричког записа у Матичној књизи СПЦ:
No comments:
Post a Comment