Након разоткривања издајничке иницијативе претходног Управног савета Грчке верске заједнице истиноправославних хришћана из 1931. године,[1] 7. маја 1934. смењен је стари и одређен нови Управни савет Заједнице православних. За новог генералног секретара Заједнице постављен је Василије Стаматулис – духовно чадо и сарадник јеромонаха Матеја, а будући угледни монах Виктор Матеу («Матејев»), саоснивач мушког манастира Св. Преображења у атичком Кувара.[2]
Једанаестог октобра 1934. године новоизабрани (и светим Владиком Матејем три дана пре тога пред свом православном јавношћу благословени)[3] Управни савет Заједнице ИПХ, у намери да испуни одлуку донету на сабору 6. августа 1934.[4] и да пронађе канонске архијереје, упућује писмо митрополиту кијевском РПЦЗ Антонију Храповицком с молбом да им он рукоположи архијереје и свештенике и на тај начин подржи свештену борбу. Писмо у својству генералног секретара Заједнице потписује десна рука и духовно чадо св. Владике Матеја, Василије Стаматулис.
РПЦЗ, с администрацијом у Сремским Карловцима, у то време налазила се у пуном литургијском општењу са СПЦ.
+++
Писмо Заједнице верних ИПХ Грчке митр. Антонију Храповицком
Грчка верска заједница истинских православних хришћана
Ул. Филотеис и Аполонос 27
Бр. протокола 785
У Атини, 11. октобар 1934.
Високопреосвећеном Светом Митрополиту кијевском г.г. Антонију, чију свесвештену десницу што точи благодат целивамо просећи Његове свете молитве и благослове.
У Карловцима.
Високопреосвећени,
Земним поклоном упућујући Вам своје синовско поштовање, истовремено узимамо слободу дa известимо Ваше Високопреосвештенство о следећем:
Вашем свечасном Високопреосвештенству свакако је познато да после календарске промене која се 1924. године догодила у Грчкој један бројно значајан део православног грчког народа није примио ту промену и да је одмах, с одобрењем Владе, формирао у Атини удружење под називом „Друштво Православних“, које је убрзо, након што се увећао број његових чланова, променио назив у „Заједница Истинских Православних Хришћана“, чија је сврха била да се свим силама и по цену сваке жртве истраје на предањском отачком црквеном календару и осталим свештеним предањима, у складу са строго православним духом у каквом су и предати од свехвалних Светих Апостола и Богоносних Светих Отаца.
Τој Заједници, чији се број већ увећао на више од два милиона чланова широм читаве Грчке, придружено је и много жењеног и нежењеног свештенства које обавља своје верске обавезе по старом календару и у заштићеним приватним свештеним храмовима, али које није у стању да испуни потребе мноштва верних које је умногоме лишено требā због недостатка свештеника. Нажалост, нико од грчких јерараха није усхтео да преузме ту свештену борбу или да макар пружи руку помоћи Истинитим Православним Хришћанима који истрајавају на отачком предању, што их је довело до разочарања будући да се нигде на црквеном хоризонту не назире трачак утехе.
Чланови Заједнице, налазећи се у таквој ситуацији, обраћају се путем свога Управног савета Вашем Високопреосвештенству упућујући му понизно поштовање и просећи Ваше светло мишљење о овом озбиљном питању и о томе шта даље чинити, с обзиром на то да сви који истрајавају на отачком календарском предању у Грчкој гледају с надом на Ваше Високопреосвештенство сматрајући га једним од најистакнутијих јерарашких корифеја, чија су конзервативност у питањима Вере и истрајавање на отачком чувени у целом свету.
Верујемо, Високопреосвећени, да ћете благоугодити да нас удостојите својих очинских молитава и благослова кратким одговором, у коме ћете пожелети да нам обзнаните да ли сте расположени да ставите под своју духовну заштиту нашу Свештену борбу и да нас оснажите хиротонијом Архијерејā и свештеникā, личности подобних које имају сву неопходну спрему и квалитете, које бисмо Вам одавде послали.
У том уверењу и у очекивању свештеног одговора поново целивамо Вашу свештену десницу и потписујемо се остајући у дубоком поштовању,
Управни савет Заједнице ИПХ:
председник Г. Парасхос главни секретар В. Стаматулис
[1]Када је кришом упућена молба званичној цркви (пοсредством петочлане комисије новокалендарских епископа) да им се пошаље 500 свештеника за опслуживање 800 филијала Цркве ИПХ, који би при том на службама помињали Хризостома Пападопулоса, односно своје надлежне (новокалендарске) епископе (19/31. октобар 1931).
[2] Монах Виктор је у Грчкој нашироко познат као издавач духовне литературе (Евергетинос, Велики Синаксар у 14 томова, Киријакодромион итд.), по чему је цењен и од новокалендарске цркве и због чега је ушао и у грчку енциклопедију религије (Θρησκευτική και Ηθική Εγκυκλοπαίδεια, том 3, стубац 901).
[3] К.Г.О., мај-јун 1930, стр. 29-30.
[4] У питању је историјски мали сабор Заједнице ИПХ са клиром (међу којима је првопотписани јеромонах Матеј Светогорац), који коначно одвргава званичну цркву, објављује је расколничком и најављује да ће се «постарати да пронађе канонске архијереје, а када се њихов број испуни до тројице, да ће им предати руковођење Црквом».
No comments:
Post a Comment